ШОСО "Царица Јелена" - Ниш

ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ ЗА ОСНОВНО И СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ “14.ОКТОБАР” НИШ

1. Кратак историјат специјалног образовања у Нишу

Услови за реамирање специјалних школа у Србији стекли су се након отварања Одељка установа за недовољно развијену децу при Министарству просвете Краљевине Јyгославије, 1929.године, и доношења Закона о народним школама, 1930. године. До почетка Другог светског рата у Србији је било четрдесет специјалних одељења при редовним школама и две специјалне школе.

Пошто су постављени законски темељи, у Нишу се није много чекало на појаву првог специјалног одељења. Фебруара 1937.године, при Основној школи “Вожд Карађорђе” дефектолог Будимир Илић почиње да изводи наставу у одељењу са 24 ђака. Слично одељење је формирано и у Народној школи “Краљ Александар”. Оба одељења су радила чак и током доброг дела рата, све до савезничког бомбардовања Ниша, марта 1944.

 Рад специјалних одељења је обновљен тек школске 1951/52.године, и то у двема школама: у ОШ “Трећа осмољетка”, (данас “Краљ Петар Први”), са петнаест ученика и ОШ “Вожд Карађорђе”, са 24 ученика. Наставу у првој школи је водио Живојин Милојковић, учитељ, а у другој Зора Костић, учитељица.

 

2.  Историјат ШОСО “14.октобар”

Поред деловања помођних одељења при неколико основних школа у граду, институционални корени данашње школе су суштински скопчани са оснивањем Општинског друштва за помоћ ментално недовољно развијеним лицима, 11.децембра 1966.године.

Први секретар Друштва била је Ангелина Голубовић, дефектолог, доцније наставник Школе. После регистрације Друштва, 22.јуна 1967.године, приступило се формирању специјалне школе као засебне установе. Почетком школске 1967/68.г. засебна одељења за ученика са сметњама у интелектуалном развоју постојала су у три школе: “Маршал Тито” (данас “Радоје Домановић”), “Вожд Карађорђе” и “Учитељ Таса”. Десетог октобра 1967., на састанку Стручног актива наставника дефектолога и представника Центра за социјални рад и Савета за просвету Међуопшгтинске заједнице образовања у Нишу, покренуто је питање оснивања специјалне школе у Нишу. Најзад, решењем бр. 400-1/67, од 28.октобра 1967.године, скупштина Међуопштинске заједнице образовања у Нишу је донела одлуку о формирању издвојене школе за децу са лакшим сметњама у интелектуалном развоју. Привремено седиште школе се нашло у згради ОШ “Учитељ Таса”, Рајићева 11, а за вршиоца дужности је одређен Мирослав Миловановић, наставник историје, тадашњи директор поменуте школе. Окружни привредни суд у Нишу је 5.децембра исте године решењем бр.126/67 у регистар установа уписао нову школу под називом “Специјална основна школа Ниш“. На основу конкурса, Радна заједница школе је 23.децембра 1968.године за првог директора изабрала Оливеру Јовановић, дефектолога.

Развојни пут средње школе је био нешто другачији. Прва специјална одељења средње школе формирана су 1967. године у Металском школском центру “Иво Лола Рибар”. Наредне године ова установа прераста у Машински школски центар у коме се у шест посебних одељења ученици обучавају за занимања бравар, лимар, електромеханичар и водоинсталатер. Те године се у два одељења Центра за економику домаћинства пружа прилика ученицама да изуче ткачки и плетачки занат. Пошто су потребе града врло брзо превазишле капацитете ових центара, 1.јула 1976.године донета је одлука о припајању посебних одељења средње школе постојећој специјалној основној школи. Тако је настао Образовни школски центар “14.октобар”, који је неколико пута мењао свој назив, све до данашњег-Школа за основно и средње образовање “14.октобар”.

Објекат у коме се школа налази данас започет је 1970. а завршен и усељен јануара 1972.године. У почетку је под једним кровом деловало само основно образовање. Основнцима је на располагаљу било 8 учионица, једна радионица, библиотека, фискултурна сала, две свлачионице, трпезарија са кујном и оставом и простор за продужени боравак. Међутим, од школске 1976/77. године са радом почињу предшколско одељење и одељења средњег образовања, и од тада па до  дана данашњег постоји озбиљна потешкоћа са недостатком простора. У школској згради пројектованој за максимално 180 ученика одједном се нашло чак њих 320! Од школске 1987/88. у оквиру школе делује и одељење кућне наставе за ученике који због природе вишеструких сметњи не могу да долазе у школу на наставу.

 

3.  Развој Школе

У првој школској години, 1967/68., специјална школа је имала 10 одељења односно 114 ученика. Број ученика и одељења основног образовања се постепено повећавао, достигавши врхунац почетком осамдесетих, када је у школи било 20 одељења са укупно 220 ученика. Томе треба додати и близу 150 средњошколаца, колико их је било средином осамдесетих. Након тога, ученика је све мање у школи. Опадање је лагано, али перманетно. Кључни разлог томе је у дубоким променама кроз које је прошло читаво друштво, тако да се све већи број ученика са посебним потребама данас образује у редовним школама. Последњих година се број ученика у основној школи креће око 90, а у средњој између око 70.

Школа је од самог свог формирања имала значај који је превазилазио градск оквире. Током њеног постојања, ка њој су гравитирали ученици из скоро 20 општина, углавном у југоисточном делу Србије. Многи који су професионално оспособљени у нашој школи пре више од тридесет година данас се ближе крају своје радне каријере у некој организацији или предузећу. Можда бројка од 940 ученика који су од оснивања школе до данас стекли неки од образовних профила није импозантна у односу на редовне школе, али када се има у виду да је реч о особама са посебним задовољењем потреба, од којих су многе испољавале вишеструку ометеност, онда се мора имати у виду да се иза тога крије велики напор свих запослених.

Од свог оснивања до данас Школа се суочавала са многим изазовима и искушењима, од непостојања школског објекта, неразумевања средине, бројних промена у систему специјалног школства, недостатка стручног кадра до значајне измене структуре ученика према психофизичким способностима и све израженије тежње заједнице ка инклузивном образовању. После свега, Школа је још увек ту, спремна да иде у корак са духом времена. Као таква, стекла је завидан углед не само у граду. већ и шире, о чему, између осталог, говори и већ поменути податак да јој родитељи из двадесетак општина југоисточне Србије поверавају своју децу у циљу образовања и корективно-(ре)хабилитационог рада. Захваљујући медијској отворености, Школа је успела да последњих неколико година упозна грађане Ниша и околине са својим специфичностима, радом и потребама, али и да на тај начин афирмише стваралаштво и рад својих ученика.

Тешко је издвојити период када је Школа била најплодотворнија. Можда је то било време када је у Школи било више од 300 ученика, или време када су њени ученици издавали свој лист, први такве врсте у Србији, или пак онда када је тимски рад узео маха. Свака генерација наставника и сарадника би рекла да је то период када су баш они били у пуној стваралачкој и професионалној снази. Нека то звучи и пристрастно, али се чини да је Школа свој унутрашњи и спољашњи лик највише променила у задњих десет година, када је дошло и до прве велике смене генерација. Млади кадар је са собом донео много елана, знања, способности и жеље за осавремењивањем рада.

 

4.  Школа данас

    Бројно стање и структура ученика

 

У тренутку када настаје овај текст, Школу похађа 151 ученик, 87 у основном и 64 у средњем образовању, распоређених у 24 одељења, укључујући и одељење кућне наставе (15 у основној и 9 у средњој школи). Од тог броја, две трећине су дечаци. Узрасни распон у основној школи је 11, а у средњој 9 година. Три четвртине ученика, и у основној и у средњој школи, живи у граду или неком приградском насељу. У основној школи 77 % ученика су са теририторије неке од нишких општина. Остали долазе из 10 општина са југа Србије. Средњошколаца из Ниша је 54 %, а остали су такође из 10 других општина. У погледу етничког састава, преовлађују ученици српске националности. Рома је 10,6 % у основној односно 17,2 % у средњој.

 

 

    Стручни кадар

 

Васпитно-образовне циљеве наставе и корективно-(ре)хабилитациони третман у школи остварује 40 наставника, углавном дефектолога олигофренопедагошког смера или наставника који су на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију остручени за рад са ученицима са сметњама у развоју. Да заиста постоји спој искуства и младости показује и податак да по једну петину стручног кадра чине запослени који имају до 10 односно преко 30 година радног стажа. Четири наставника имају по две факултетске дипломе. Већина наставника и васпитача других струка има посебно дефектолошко оспособљавање у трајању од годину дана на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду.

       

    Организациона структура школе

У школи се остварује васпитно-образовни рад у предшколском одељењу и продуженом боравку, образовно-васпитни рад у основној и средњој школи, укључујући и одељења наставе у кући, одељење за слабовиде и слепе ученике и посебно одељење које је лоцирано у Малој домској заједници, односно Дому за незбринуту децу „Душко Радовић“, кога чине бивши штићеници Дома у Кулинама.

У средњој школи ученици се професионално оспособљавају за следеће образовне профиле:

бравар

електрозаваривач

лимар

аутолимар

конфекцијски шивач

ручни ткач

фризер

Од свог оснивања до данас успели смо професионално да оспособимо преко хиљаду ученика. Многи од њих су нашли своје место у низу привредних организација у граду.

 

    Опремљеност школе

Школа је смештена у објекту површине 2494 m² кога окружује двориште од 3511 м². Настава се изводи у 9 класичних учионица, 4 кабинета, 2 просторије за продужени боравак, 1 просторији за предшколско одељење, 5 радионица и фискултурној сали са свлачионицама. Томе треба додати и кабинет за корективну гимнастику, кабинет наставника физичког васпитања, библиотеку, 3 канцеларије стручних сарадника, просотрију за родитеље, зборницу, кухињу и ученичку трпезарију, као и низ других канцеларија за директора, секретара и административно особље, разне помоћне просторије, магацине, подрумски простор са котларницом, тоалете.

Од посебних наставних и техничких средстава у функцији наставе Школа има три пројекторa, неколико телевизора, ЦД/ДВД уређајe, хармонику, клавир, 11 рачунара са пратећом опремом (штампачи, скенер и сл.), дигитални кабинет са 14 радних места, тренажер и суво весло за корективну гимнастику, бицикл, сензорну собу и др.

Школска библиотека броји око пет хиљада наслова.

 

    Школске секције

У Школи делује седам секција: музичка (хор и оркестар), драмска, литерарна, рецитаторска, ликовна, спортско-рекреативна (фудбал, кошарка и атлетика) и новинарска. Све секције су активне, учествују на школским приредбама, културним и спортским манифестацијама и такмичењима у граду и изван њега.

Постоје и ученичке организације, и то ђачка задруга Наша нада, која је у више наврата освајала значајна признања на републичким смотрама, и то у конкуренцији редовних школа-а школске 1996/97. и прво место, Дечји савез и Ученички парламент, чији је представник активно учествовао у раду Парламента деце и младих Ниша у време када је он функционисао.

 

5.  Положај Школе

Школа се налази на веома повољној локацији у граду, заклоњена од прометних улица, а опет близу градског саобраћајног чвора, у малој и тихој улици. Припада општини Палилула, отприлике на међи насеља “Бубањ” и “Ледена стена”. Објекатје близу главне железничке станице, док се до главне аутобуске станице стиже већим бројем линија градског саобраћаја. Гости који по први пут долазе, најлакше проналазе школу по уочљивим силосима “Житопека”, у чијој се непосредној близини она налази.

 

6.  Успеси Школе, ђака и наставника

Ученици су до сада на регионалним и републичким такмичењима и смотрама у разним областима-спорт, саобраћај, знања и вештине у одређеним образовним профилима, ритмика и плес и др.-освојили бројне награде, како екипно тако и појединачно. Нарочито се издвајају републичка награда Миодраг Матић за изузетне резултате у учењу и раду, коју је добио наш ученик Петар Ракић 2005.године и екипно прво место на републичком такмичењу ученика из подручја рада Машинство и обрада метала 1998.године. Републички прваци у појединачној конкуренцији на такмичењима у подручјима рада Текстилство и кожарство и Машинство и обрада метала били су ученици Оливера Страхињић односно Игор Радосављевић. Златну плакету, највише признање Савеза ученичких задруга Србије, добила је октобра 2000. године школска ђачка задруга “Наша Нада”.

 

7. Обележавање Школске славе Св.Сава

Чим је у Србији обновљена традиција Дана Светог Саве, све школске секције су се вредно укључиле у обележавање овог најзначајнијег датума наше просвете. Од 2001. године, свечаност започиње верским обредом који обавља свештеник Нишке епархије СПЦ. У приредбама увек учествују ученици свих узраста, и то рециталом, хорским певањем, кратким драмским одломцима, изложбама ликовних, керамичких и грнчарских радова и радова насталих у нашим радионицама у којима се реализује програм професионалног оспособљавања. Сваку свечаност увеличају гости-представници разних установа, органа и организација са којима Школа сарађује и свака буде пропрађена од стране локалних медија.

 

8.  Издавачка делатност и иновације у настави

Ученици Школе су у периоду између 1997. и 1999. имали свој часопис-Освит- једини прави ученички у том тренутку у школама овог типа у Србији. Часопис је покренуо и водио Миша Ј. Љубеновић, дипл.психолог. Уређивачака концепција се базирала на идеји афирмације стваралаштва деце са посебним потребама, тако да су готово сви текстови настајали из ученичког пера. Бројеви су били тематски, сваки са сталним рубрикама (“Поучник”, “Незаборавни ликови”, “Из наших радионица”, “Реч родитеља” и др.). Нажалост, лист је престао да излази због финансијских потешкоћа.

Наставници и сарадници су објавили већи број радова у стручним часописима (Психологија, Социологија, Психијатрија данас, Педагогија, Филозофија и друштво, Наша нада, Просветни преглед, Преглед проблема ментално заосталих лица). Миладин Павићевић, дефектолог, је аутор приручника “Основе машинства”, а Нада Живић, такође дефектолог, аутор приручника “Ликовна култура за ментално ретардиране ученике”. У току је припрема приручника за наставу математике дефектолога Мирослава Петковића.

Поводом јубилеја-60 година од почетка специјалног школства у Нишу, 30 година од оснивања основне и 20 година од оснивања средње школе-издатаје монографија “Наших 60/30/20 година.”

Проф. Зоран Николић, дипл.дефектолог, конструктор је аутоматског ручног разбоја, посебно прилагођеног за ученике са телесним инвалидитетом и слабовиде/слепе особе, који је као такав прве такве врсте код нас.

 

9.  Сарадња са другим школама и градовима и установама

Школа традиционално добро сарађује са специјалним школама на југу - у Пироту, Алексинцу, Прокупљу, Лесковцу и Врању, али и са неким другима на ширем подручју републике, пре свега са ШОСО Милан Петровић у Новом Саду и Средњом занатском школом Петар Лековић у Београду.

У граду се интензивна сарадња одвија са следећим установама: здравствене (Клиника за заштиту менталног здравља, Педијатријска служба Дома здравља, Завод за спортску медицину, Завод за здравствену заштиту, Институт за заштиту здравља радника, Специјална психијатријска болница), социјалне (центри за социјални рад, домови за децу без родитељског старања, Завод за социјално осигурање), образовне (редовне основне и средње школе у Нишу и околним општинама, дечји вртићи и предшколске установе, Дом ученика средњих школа у Нишу, одељења за психологију филозофских факултета у Нишу, Приштини и Београду, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду), културне (Позориште лутака, Народна библиотека “Стеван Сремац”, Нишки културни центар, Дечји културно-образовни центар, ЈП “Нишфилм”), локални органи управе (Градска управа града Ниша, Управа за образовање, културу и спорт, ГО Палилула, Месна заједница Бубањ), организације и удружења (разна градска удружења особа са посебним потребама, домаће и стране НВО, Црвени крст, Одред извиђача “Вожд Карађорђе”, СПЦ-Нишка епархија и др.), привредне (заштитне радионице, Аутолимарска радња “Тасић”, “Нишекспрес”, МИН, ЈКП “Медијана”, АД “Нитекс”, Заједница удружења занатлија нишког региона и др.), државне (Школска управа, Национална служба запошљавања, Завод за статистику).

Нарочито се издваја сарадња са привредним субјектима у граду поводом запошљавања наших ученика. Од усвајања Закона о запошљавању особа са инвалидитетом, успели смо да упослимо већи број ученика у највећој нишкој индустрији меса „Бифтек“, трговинском ланцу „Метро“, фабрици сателитске опреме „Ејнџел системс“, штампарије ПП „Галеб“, ПП „Атлантис“.

 

10.      Међународна искуства

Крајем 1987.године Школа је започела сарадњу са Метрополитен институтом за образовна истраживања из Токија, у оквиру које је једна наставница у својству представника колектива узвратила посету 1990.године, доневши са собом драгоцена запажања и богат видео материјал. Нажалост, криза у земљи која је потом уследила замрзла је ту сарадњу.

До сада су наши наставници имали прилику да стичу међународна искуства у пројектима или студијским путовањима у Бугарској, Румунији, Италији, Турској, Аустрији, Немачкој и САД. У периоду од 1. јуна 2016. до 30. маја 2017. године осма наставника ће у оквиру пројекта европске мобилности и интернационализације Школе имати обуку из разних области у Италији, на Кипру и у Шпанији.

 

11.      Познате личности које су похађале школу

Школа “14.октобар” образује ученике са лакшим сметњама у интелектуалном развоју. Мало је друштава у свету у којима некадашњи ученици овог типа школа успеју да постану знамените и истакнуте личности, и то не зато што немају квалитете које би их на било који начин квалификовали за такву улогу, већ због бројних препрека са којима се током свог живота сусрећу у својим окружењима. Уместо указивања на истакнуте појединце, запослени ове школе ће са поносом рећи да је у четрдесет година њеног постојања на пут изведен респектабилан број оних који су данас у својим срединама честити, вредни, поштени и уважени грађани. За Школу, сви они су истакнуте личности, на свој начин.

 
   

Link1 | Link2 | Link3

Школа за основно и средње образовање "Царица Јелена" - Ниш © 2019.